Активни угљен уклања глиоксал. Ацеталдехид је мекушац који се широко користи у великој пољопривреди и баштама. То је осмочлани прстен тетрамер и често се користи због високе растворљивости. Овде смо направили специјални активни угљен за уклањање глиоксала и истражили контролу адсорпције активираног фенолног алдехида на активном угљу, наиме утицај степена активације, расподеле величина пора, величине честица, нулте тачке наелектрисања и површинске функционализације.
Концентрација глиоксала у води за пиће која се налази у неким областима прелази 1,03 μг / Л. Ови нивои загађења не подразумевају директан здравствени ризик, јер је могући унос диформалдехида далеко испод прихватљивог дневног уноса (0,02 мг / кг телесне тежине), али их такође треба уклонити.
Проблем животне средине који представља глиоксал такође представља изазов са којим се суочава научна заједница и проучавају се стратегије за уклањање и уклањање сличних високо поларних загађивача. Уклањање адсорпцијом током терцијарног третмана воде (обично употребом активног угља) једна је од неколико могућих метода за пречишћавање воде контаминиране поларним загађивачима која показују ограничену реактивност са оксидантима или пате од разградње. Под утицајем органске материје у позадини. Међутим, када органски ГГ "скелет ГГ"; загађивача је мала, као у случају молекула као што су акриламид, 1,1,1-трихлороетан, метил терц-бутил етар и глиоксал, разликује се од конвенционалног (активног) угља. Адсорпција није јака, па терцијарни третман који укључује зрнасти активни угљен је релативно неефикасан. Међутим, рад је показао да дизајнирани активни угљен (у којем се површинско пуњење и порозност контролишу или ГГ; прилагођени ГГ; за циљање одређених група загађивача) може имати значајан ефекат у циљаном уклањању проблема и водених загађивача. Овде смо проучавали механизам апсорпције глиоксала на активном угљу и синтетизовали структуру активног угља како бисмо побољшали адсорпцију полиацеталдехида и максимизирали његово уклањање са површина, отпада и воде за пиће.
Ефекат степена активације на адсорпцију полиетилен гликола
Хемијска структура малих етера у прстену који чине молекул формалдехида објашњава део потешкоћа повезаних са уклањањем из воде. Као поларни молекул са кратком угљоводоничном структуром, то значи да је афинитет са активним угљем релативно низак; адсорпциони капацитет активног угља на 0,4 мг / г активног угља у претходним студијама је 100 пута већи од активног угља у праху активираног калијум хидроксидом. Због мале величине честица активног угља, активни угљен није технологија која се лако може применити на постројења за пречишћавање канализације, а зрнасти активни угљен је тренутно коришћени адсорбент. С обзиром да је активна површина кључни параметар у процесу адсорпције, посебно у адсорпцији где физичка адсорпција није јака, активни угљен са већом активном површином треба користити за појачавање адсорпције петовалентног алдехида. Да би се тестирао ефекат активне површине и максимизирала адсорпција петовалентних алдехида, синтетизован је активни угљен са одређеним опсегом активације, а површина је тестирана у равнотежним условима.
Ефекат наелектрисања нулте тачке на адсорпцију полиетилен гликола
Наелектрисање нулте тачке указује на то у ком је стању пХ наелектрисање густине нула. Ово својство може утицати на привлачење супстанце у раствору на површину активног угља и може остварити промену наелектрисане тачке контролисањем атмосфере током активације угљеника и присуством оксиданса у раствору који производи карбоксилна киселина, хидроксил и друге групе које дају јоне. . Површински модификовани угљеник са већим површинским поларитетом постигнутим повећањем броја кисеоничних киселинских група коришћен је за уклањање јона метала и угљен-нитрид за уклањање супстанци које су неутралне или негативно наелектрисане при типичном пХ околине.
Оптимизација величине транспортних пора и упоређивање са активним угљем
Генерално, што је већа количина средстава за стварање пора коришћених у синтези угљеника, то су шире мезопоре, до макропора, и већа је запремина пора. Поред тога, већи степен активације резултира већим бројем микропора, нешто ширим мезопорама и макропорама и мање густим угљеником. Са различитим количинама агенса за формирање пора, полиетилен гликол и активни угљен синтетисани у овом случају добијају знатно другачију порозну структуру и утврђено је да се глиоксал уклања у поређењу са активним угљем.
У поређењу са гранулираним активним угљем који се тренутно користи за терцијарну обраду воде, утврђено је да су активни угљеници добијени из фенолних смола оптимизоване структуре и површинске хемије врло ефикасни у уклањању ацеталдехида под реалним условима околине. Капацитет адсорпције глиоксала нема никакве везе са активном површином. Иако је присуство мезопора важно како би се омогућила ефикасна дифузија и пренос пентамер алдехида на активна места адсорпције, предност је адсорпција у угљенику са великом микропорозношћу и уском расподелом величина пора. Површинска модификација угљеника доводи до смањења адсорпционог капацитета због могућег конкурентског ефекта између полиетилен гликола и молекула воде. Чак и у присуству високих концентрација органских супстанци (и неорганских соли), у поређењу са активним угљем, адсорпција пентахидричних алдехида фенолним угљеником показује потенцијалну корисност ових активних угљеника у третману отпада и / или воде за пиће.
